Katica Jozefcek – Makaji
Ovo nam se dogodilo u rano proleće 1981, u Novom Sadu. Naš stariji sin Timotej je tada imao sedam meseci i zarazen je meningokoknom sepsom bakterijskog tipa. Dok se nalazio u bolnici lekari su prognozirali smrt do jutra. S obzirom da nije umro, (kako su očekivali) dali su mu terapiju, verujem po Bozijoj direktivi, ne slučajno. Da napomenem da su sva deca te epidemije umrla. Dete doktora načelnika bolnice, koji je lečio našeg sina je također umrlo.
Laboratorijski nalazi našeg Timoteja su govorili da je on mrtav, jer mu se krv zgrušala, a kičmeni likvor je bio beo kao mleko, pun bakterija, međutim on je još bio ziv. Stručnjaci iz mrtvačnice su došli po njega da konstatuju smrt, a došli su i iz laboratorije da vide, tko to zivi sa takvim rezulatima. (U to vreme je čak pokazivan studentima medicine kao fenomen). Lekari su narednih dana samo odgađali njegovu smrt „tešeći nas“ kako on ne moze preziveti. Nakon pet dana duboke krize (što je fenomenalno, jer bakterijski meningitis donosi smrt za 24 sata) počeli su govoriti, da ako i prezivi neće biti normalan, da neće videti ili čuti, te da će imati velikih mentalnih problema itd.
Ali naš Bog je imao plan da produlji zivot našem Timoteju, i da se silno proslavi kroz taj slučaj. Sve vreme bolesti aktivirali su se verni po zajednicama tadašnje Jugoslavije. Mnoga braća i sestre su u molitvama trazili milost od Boga za Timotejev zivot. Dragi Gospod je uslišao molitve mnogih i u potpunosti obnovio zdravlje Timoteju. Hvala mu i slava!!!
Timotej je danas sluga Boziji. Gospod mu je dao divnu bogobojaznu suprugu Evu i dve prekrasne ćerke, Lidiju i Rebeku. I danas kad god naiđu problemi u naš zivot, setimo se toga i znamo da je On blizu i sve drzi u svojoj ruci i upravlja sve na svoju slavu. Neka mu je slava kroz svu večnost.
