Kao Ruza

Usadio si me u čvrsto tlo,
Jednu ruzu pokraj drugih biljki.
Jednu ruzu kraj drugih ruza.

Godišnja doba su se menjala,
i zivot je doneo trnje na moje grane,
na vrhu su bili oštri, grubi, pre grubi
za dodir brata moga.

Procvala sam i smatrala se spremna,
A i ti si me smatrao spremnu i izvadio iz blata.

Sa svojim alatom si odrezao moje trnje,
A ja sam svojim trnjem probola tvoje ruke,
Ali ti si mi dao zivot novi,
U vazu pune vode, smestio si me,
Voda koja je tekla kroz korenje moje,
Kroz stabljiku moju do latica,
Onda, tek onda, sam zasjala za tebe, u svetlosti.

Da, Boze, ti si me posadio na čvrstom tlu,
Jedno stvorenje sam bila ja,
I duhovno čvrsta bila je obitelj,
U koju si me smestio ti.

Bure zivota su došle,
I kroz mane mog karaktera trnje greha i nečistote,
Pojavili su se na meni, ugrađeni u meni,
Ja ih se sama nisam mogla otresti.

Rastući, videla sam istinu tvoju,
I zelja da budem deo sveta tvoga je rasla u meni,
Čeznja da budem u Tvom nebeskom carstvu,
Među svetima tvojim.

Da, osobno sam smatrala se spremna,
A i ti mene isto,
I kroz Sina Svojega si moje mane očistio.
Gresi moje prošlosti su proboli Tvog Sina,
Njegove ruke, Njeghovo telo,
Smestili trnovu krunu na Njegovo čelo.

Ali ozivela sam ja, kroz te divne zive vode,
Koja sada teče kroz um, srce, posred duše moje.

Godišnja doba će doći, ona će i proći,
I kao ruza ja ću uvenuti,
Al ziva voda će još uvek teći u meni.
Tad naći ću se tamo, u novoj zori gle,
U tvom novom gradu, klanjajući ti se.

Tam sjajit ću za tebe,
Sijaću u svetlosti Tvojoj,
Moj kralju, Ti si moj
Doći ću večnom domu svom.